Srpski brendovi su vrlo poznati u Sloveniji. Mi ih još cenimo, iako vi to možda ne znate, i oni treba samo da dođu na police. Glavni adut srpske privrede je u prehrambenoj industriji, ali da bi privrednici došli na slovenačko tržište, moraju da se izbore sa već dostignutim evropskim standardima, rekao je u intervjuu za Tanjug Miroslav Luci, ambasador Slovenije u Srbiji.

Zahvaljujući diplomatskim aktivnostima, zaustavljena je privatizacija firmi u Srbiji u kojima ima osnivačkog kapitala bivših jugoslovenskih republika. Imate li saznanja dokle se stiglo sa rešavanjem tog problema?

- Slovenija je pokrenula inicijativu za održavanje sastanka Komisije koja se bavi sukcesijom imovine bivših jugoslovenskih republika i očekuje se da srpska strana zakaže taj sastanak. Reč je o sastanku visokih predstavnika za sukcesiju bivših jugoslovenskih republika. Taj sastanak se ugovara po rotacionom sistemu i na Srbiji je red da ga zakaže. Verovatno i nije problem u tome da se sastanak zakaže, već u agendi koja će na tom sastanku biti predložena, a neophodno je da ovaj problem detaljno sagledaju upravno-pravni i ekonomski stručnjaci. Ne mogu da prognoziram datum kada bi sastanak, čije je zakazivanje u nadležnosti srpske strane, mogao da bude održan.

Razumem potrebu zaposlenih u firmama u kojima ima osnivačkog kapitala iz Slovenije da se one što pre privatizuju i da Srbija hoće da se oslobodi društvenog kapitala, ali je ipak potrebno poštovati izvor vlasništva. Rešenje je ili sklapanje bilateralnog sporazuma ili neposredna primena sporazuma o sukcesiji.

U Sloveniji su retke srpske firme prodate na osnovu zakona uz sudsku kontrolu, ali ipak postoji spisak otvorenih pitanja prodaje preduzeća koja se moraju sporazumno rešavati.

Obim robne razmene između Slovenije i Srbije u prošloj godini bio je oko 1,5 milijardi dolara. Možete li da iznesete procenu da li će ona biti ove godine na nivou prošlogodišnje?

- Dosadašnja privredna saradnja dve zemlje je na dosta zavidnom nivou i robna razmena će u ovoj godini sigurno premašiti prošlogodišnjih 1,5 milijardi dolara. Vojvodina je već ostvarila suficit u robnoj razmeni sa Slovenijom.

Velikim igračima iz Srbije je malo lakše, ali kako da na slovenačko tržište dođu mali proizvođači, kao što su na primer, naši mali proizvođači zdrave hrane?

- Poručujem srpskim privrednicima da razmisle o primeru slovenačkih kolega i da pokrenu inicijativu za osnivanje Srpskog poslovnog kluba u Ljubljani, jer će im bolje povezivanje pomoći da plasiraju svoju robu na to tržište.

Srpski brendovi su vrlo poznati u Sloveniji. Mi ih još cenimo, iako vi to možda ne znate, i oni treba samo da dođu na police. Verujem da ne postoje prepreke koje će se pojaviti za bilo koji trgovački lanac, ako preuzme inicijativu da se dođe do njih.

Iz kojih branši vas kontaktiraju slovenački privrednici, za koje investicije u Srbiji su oni i dalje zainteresovani?

- Slovenački privrednici su i dalje zainteresovani za ulaganja u Srbiju, pa se često dešava da oni u direktnoj komunikaciji sa lokalnim samoupravama, regionalnim privrednim komorama i sličnim institucijama ugovaraju konkretnu investiciju.

U Srbiji postoji dosta mogućnosti za ostvarivanje uspešnog poslovanja i ubiranja profita, pa je upravo u tom smeru išla i najnovija preporuka privredi Slovenije da prepozna svoju šansu u Kragujevcu, gde već posluju slovenačka preduzeća i vide šansu za saradnju sa „Fijatom".

Saradnja je moguća na području poljoprivrede i prehrambene industrije. Već ima nekih investicija koje se predlažu u tom smeru. Recimo, kompanija „Perutnina Ptuj" planira da u Srbiji uspostavi vertikalnu (od farme do fabrike) proizvodnju živinskog mesa po evropskim standardima.

Šta je glavni adut srpske privrede?

- U Srbiji posluje sigurno više od 1.000 slovenačkih firmi, a glavni adut srpske privrede su svakako uspostavljena politička stabilnost, podnošljiva inflacija, relativno stabilna valuta, sa odgovarajućim deviznim rezervama i prirodna bogatstva. Sve više se otvaraju i slobodne industrijske zone, lokacije se opremaju infrastrukturom, a tu su i bolje mogućnosti plasmana robe na rusko tržište i u države CEFTA, zahvaljujući ugovorima o slobodnoj trgovini.

Kako diše slovenačka privreda u svetlu nastupajuće finansijske krize, i da li je njoj lakše nego Srbiji, imajući u vidu činjenicu da je pod „evropskom kapom", odnosno u EU?

- Nije dobro ono što se događa realnoj privredi, a to je da se suočava sa sve težim mogućnostima dobijanja nekog kreditnog aranžmana. Sigurno je da će ova kriza uticati na životni standard. Zemlje koje nisu pod „evropskom kapom" manje su zaštićene od krize od zemalja koje su u EU, ali Slovenija je u relativno dobroj situaciji, jer nije visoko kreditno zadužena zemlja.