Podaci Kreditnog biroa pokazuju smanjenje potrošačkih i gotovinskih a rast stambenih kredita, što je dobra tendencija, ocenio je Dugalić. U odnosu na prošlu godinu, gotovinski krediti su smanjeni za 10,5 odsto a potrošački su manji za oko 24 odsto.

Stambeni krediti su porasli u odnosu na prošli mesec za 32,4 odsto a na kraju oktobra su veći za 26,8 odsto u odnosu na prošlih 10 meseci. Osim stambenih kredita rast beleže i poljoprivredni krediti.

Prema podacima Kreditnog biroa primetan je takođe mnogo veći rast zaduženosti pravnih lica i preduzetnika na kraju oktobra ove godine u odnosu na stanovništvo, što je takođe pozitivno.

Dugovi stanovništva povećani su za 16,9 odsto na kraju oktobra u poređenju sa krajem prošle godine i iznose 344,8 milijardi dinara.

Dugalić je napomenuo da je nominalni rast od 16,9 odsto nastao kao posledica povećanja kursa od 7,3 odsto za poslednjih 10 meseci ove godine, a za prošlu godinu samo 0,3 odsto, dok je stopa rasta cena na malo za prvih 10 meseci osam odsto.

Osam odsto uticaja inflacije i 7,3 odsto rast kursa ukupno je 15,3 odsto, a rast zaduženosti je 16 ,9 odsto. Što znači da je realni rast kredita manji i da je ustvari zaduženost građana povećana za 1,6 odsto u poslednjih 10 meseci ove godine.

Kašnjenje sa otplatom kredita u poslednjih nekoliko godina kreće se od 1,2 do 1,5 procenata, što je vrlo zanemarljivo.

„Urednost u plaćanju obaveza je odlična“, rekao je Dugalić, dodajući da se to odnosi na građane.

Kretanje kursa evra koji ima trend rasta od 0,5 odsto do jedan odsto posledica je celokupne situacije na svetskom tržištu, zbog čega je smanjen priliv stranog novca, a samim time manje novca koji se dobija od privatizacija firmi i dokapitalizacija banaka.

Na pitanje novinara da li banke spekulišu sa kursom evra kako bi zaradile, Dugalić je rekao da banke nemaju interes da rade tako nešto, jer bi same sebi napravile problem.

„Banke ne spekulišu sa kursom. Ako raste kurs porašće i rata za kredit i onda su građeni u problemu što nije inetres banke“, ocenio je Dugalić.

Dugalić je podsetio da Kreditni biro osnovan pre četiri godine i da je 15. novembra 2004. povučen prvi izveštaj Kreditnog biroa za fizička lica za odobravanje kredita, a na današnji dan (18. novembra) 2006. prvi izveštaj za jedno pravno lice.

U prvoj godini 2004. bilo je ukupno 65.000 izveštaja za fizička lica, a prošle godine 2,4 miliona. Ukupno za četiri godine do sada ima 7,5 miliona izveštaja, od čega više od 90 odsto čine izveštaji za odobravanje kredita. Pre dve godine počelo je izdavanje izveštaja za pravna lica i ima ih ukupno do sada 476.123 izveštaja.

„Nismo imali bilo kakav oblik zloupotrebe izveštaja Kreditnog biroa, a to znači da neovlašćena lica ne mogu da koriste te izveštaje i na taj način smatram da smo stekli poverenje javnosti“, rekao je Dugalić.

Postoji mogućnost, prema njegovim rečima da u skorijoj budućnosti u rad Kreditnog biroa budu ukljčeni i podaci Poreske uprave, velikih osiguravajućih kuća i mobilnog operatera Telekom sa kojima se još uvek razgovara o tome.