Zulić je to negirao, ostajući pri iskazu da Zelenih beretki u Sanskom Mostu nije bilo, a da je nasilje u cilju preuzimanje kontrole nad gradom upotrebila Srpska demokratska stranka, s JNA i srpskim paravojskama. Zulić je, međutim, potvrdio da je u vreme izbijanja sukoba imao mitraljez.

Kao dokaz za tvrdnju da su se muslimani organizovano naoružavali od kraja 1991, a da su Zelene beretke formirane početkom 1992, Karadžić je citirao navode knjige “Sanski Most u ratu”, koju su napisala dva ugledna muslimana iz grada.

Zulić je na niz pitanja optuženih o tome odgovorio da za to ne zna. Isti odgovor dao je i na pitanje zna li za izjavu jednog od muslimanskih zvaničnika da su meštani predali JNA više od 1.000 dugih cevi. "Ja sam zelenu kapu prvi put video posle rata, na granici između Austrije i Nemačke, na glavi carinika", kazao je svedok.

Zulić je, na Karadžićevu sugestiju, potvrdio da je SDS pobedio na prvim izborima u Sanskom Mostu 1991, ali da je vlast delila sa SDA i da su komandiri Teritorijalne odbrane, stanice policije i predsednik suda u gradu bili muslimani.

Svedok o proterivanju sa Pala

Drugi svedok optužbe Sulejman Crnčalo izjavio je na suđenju da je u julu 1992. proteran sa Pala u Sarajevo, gde je njegova supruga tri godine kasnije poginula od eksplozije na pijaci Markale.

Crnčalo je svedočio i da je u junu 1992. čuo Karadžića kako na mitingu na Palama kaže da je najbolji način da se odbrane srpske kuće napad na muslimanske kuće. "To su bile strašne reči. Rekao je da treba svaku muslimansku kuću napadati bilo gde da je jer se tako brani srpska kuća", izjavio je svedok.

Crnčalo je opisao kako je njegova supruga 28. avgusta 1995. ujutro otišla na sarajevsku pijacu Markale pošto je čula da će u prodaji biti mleka u prahu. Kada je pošao da je traži, čuo je da se na pijaci dogodila eksplozija.

"Kad sam došao, video sam veliki nered. Sva ulica je bila u krvi, komadići ljudskog mesa razbacani na sve strane i delovi odeće i obuće. Leševe nisam tu zatekao, svi su bili odneti. Neko mi je rekao da idem u bolnicu na Koševu. Ženu sam našao u mrtvačnici", rekao je Crnčalo.

Život u opsednutom Sarajevu Crnčalo je opisao kao mukotrpan zbog svakodnevnog granatiranja, snajperskih napada sa srpskih položaja i nestašice vode, hrane i struje.

Svedok je ispričao i kako je u julu 1992. s porodicom i oko 90 drugih muslimana morao da napusti Pale pod pritiskom tamošnjih srpskih vlasti.

Jedan od lidera bosanskih Srba Nikola Koljević je, po rečima Crnčala, pre toga tamošnjim muslimanima na sastanku poručio da Srbi ne žele da žive s njima, a komandir policije im je rekao da im ne može garantovati bezbednost.

Crnčalo je, kako je rekao, morao da kuću prepiše jednoj Srpkinji, a na Palama je ostavio i automobil.