Biznis partner šesnaesti put

Regionalna nagrada Biznis partner biće ove godine dodeljena po šesnaesti put i to po jednoj najboljoj komapniji iz svake od zemalja regiona. Nagrada Biznis partner dodeljuje se, takođe, i najboljim kompanijama koje su registrovane u Srbiji. Pored ovih priznanja biće dodeljene i specijalne nagrade u različitim kategorijama. Inače ovo priznaje od 1995. godine dodeljuje se kompanijama i institucijama iz regiona za iskazanu poslovnu izuzetnost, etičnost i odgovornost u svim delatnostima u cilju promovisanja i podsticanja boljeg ekonomskog povezivanja i prosperiteta u regionu. Svečana ceremonija dodela nagrade Biznis partner 2010. održaće se 16. juna u hotelu Continental u Beogradu.

UNIQA servis protiv vremenskih nepogoda

UNIQA osiguranje je u saradnji sa meteorološkom firmom UBIMET pokrenula servis kojim upozorava svoje klijente na nastupajuće vremenske nepogode, saopštila je ta kompanija. MeteoUNIQA servis podrazumeva slanje informacija e-mailom i sms-om klijentima o vremenskim nepogodama koje će zahvatiti mesto u kojem osiguranik živi. „Na taj način, u cilju zaštite života i imovine, UNIQA svojim klijentima omogućava da uvek budu korak ispred i potpuno spremni za bilo koju od ekstremnih vremenskih nepogoda, kao što su oluja sa naletima vetra većim od 100 km/h, oluja sa obilnom kišom ili gradom, grad, pljuskovi, obilne snežne padavine i mećava, ledena kiša i poledica“, saopštila je ta kompanija. Servis se dostupan besplatno za sve osiguranike koji imaju zaključen ugovor o kasko osiguranju, osiguranju domaćinstva, osiguranju malih i srednjih preduzeća kroz paket Biznis plus, kao i životno osiguranje sa dodatnim osiguranje od nezgode. Pomoću tog servisa, osiguranici mogu izbeći napuštanje kuće u vremenu kada se očekuje vremenska nepogoda, kao i putovanje kolima.

Bankama će biti potrebno 2,5 biliona dolara kapitala

Globalnim bankama bi do kraja iduće godine moglo biti potrebno više od 1,5 biliona dolara kapitala, a nekima i državna pomoć, ukazuje studija švajcarske rejting kompanije Independent Credit view. Allied Irish banks, Komercbanka, The Bank Of Ireland i Royal Bank of Scotland mogle bi do kraja 2011. imati najveće deficite kapitala među 58 banaka koje su obuhvaćene tom studijom. Bez državne pomoći ili restrukturiranja dugova te banke teško da će moći da povećaju kapital, saopšteno je iz te rejting kompanije.

Prenos novca SMS porukom

Korisnicima DinaCard platnih kartica omogućen je novi servis - prenos novca uz pomoć mobilnog telefona sa te platne kartice na drugu DinaCard karticu, odnosno sa jednog na drugi račun, saopštila je Narodna banka Srbije. Pri tome je potrebno da su oba računa, račun nalagodavca i račun primaoca novca, vezana za DinaCard platnu karticu. Servis, koji je uveden od aprila 2010. godine, za početak će biti dostupan korisnicima Mobilne telefonije Srbije, a preduslov za njegovo korišćenje je registracija korisnika koji žele da pošalju novac za ovu uslugu kod njihove banke izdavaoca DinaCard kartice.

Rast imovine Delta Generali

Dobrovoljni penzijski fond Delta Generali je povećao vrednost imovine na više od dve milijarde dinara. U saopštenju fonda se navodi da je imovina koja je prilikom osnivanja u jesen 2006. godine iznosila 195 miliona dinara povećana više od 10 puta. Kako se još navodi, dobrovoljni fond je do sada korisnicima isplatio više od 233 miliona dinara. Taj fond ima tržišno učešće od 24,6 odsto u Srbiji i prošle godine ostvario je prinos od 15,2 odsto.

Intesa duplirala poljoprivredne kredite

Banca Intesa je u prva četiri meseca ove godine odobrila više od 4,5 miliona evra poljoprivrednih kredita, što je rast veći od 100 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kad je odobreno oko dva miliona evra kredita. Banka je poljoprivrednicima ponudila kredite farmer-obrt, namenjene kupovini repromaterijala za predstojeću sezonu, stočne hrane, stoke u tovu i druge tekuće troškove. Zajam se može podići u dinarima i evrima, od 1.000 do 100.000 evra, s kamatom od 14 odsto godišnje za kredite u evrima i 22 odsto godišnje u dinarima, s rokom otplate do 24 meseca i grejs period od godinu dana. Kreditini portfelj banke za poljoprivredu je 25 miliona evra, 40 odsto više nego lane.

Ušteda u prenosu novca

Direktor prestavništva Komercijalne banke u Frankfurtu Borivoje Janković rakao je da je ta banka jedina srpska banka sa dozvolom nemačkih vlasti za prenos novca iz Nemačke i EU u Srbiju i istakao da tu uslugu obavlja znatno jeftinije od konkurencije. Korišćenjem te usluge građani uštede u proseku 20 evra po transferu, a ušteda za firme može da bude i desetine hiljada evra godišnje. Prenos novca trenutno traje od dva do tri dana, a od 2011. godine rok će biti smanjen na jedan dan. On je naveo da slanje do 250 evra košta pet evra, prenos od 250 do 700 evra naplaćuje se sedam evra, a za iznose preko 700 evra cena je devet evra. Komercijalna banka će iduće godine dobiti dozvolu koja će joj omogućiti da posluje u svim zemljama Evropske unije.

ProCredit edukuje mala peduzeća

ProCredit banka organizovaće tokom juna ove godine serijal od pet edukativnih seminara pod nazivom „Komunikacija i delegiranje - preduslovi uspešnog poslovanja“ za predstavnike malih i srednjih preduzeća. Seminari će biti održani u Beogradu, Subotici, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, a predavači će biti stručnjaci Trening akademije kompanije PriceWaterhouseCoopers. Učešće je besplatno za sva zainteresovana preduzeća, saopšteno je iz banke.

Dobit poslovnih banaka 6,94 milijarde dinara

U prvom kvartalu 2010. poslovne banke u Srbiji ostvarile su dobit od 6,94 milijardi dinara, oko 1,3 odsto veću nego u prvom kvartalu 2009. U prvom kvartalu ove godine dobit je ostvarilo 25 poslovnih banaka, a devet gubitak. Najveću dobit su ostvarile Banca Intesa, AIK, UniCredit, Komercijalna i Societe Generale banka. Tih pet banaka je ostvarilo dobit od 5,7 milijardi dinara, više od 80 odsto dobiti bankarskog sektora u Srbiji, dok su Banca Intesa i AIK banka ostvarile više od polovine dobiti bankarskog sektora. Najveće gubitke su imale Vojvođanska banka, Credy Agricole, OTP, Alfa i Credy banka, ukupno 1,2 milijardi dinara.

Hypo se ograničava na pet zemalja

Novi šef austrijske banke Hypo Alpe-Adria Gotvald Kranebiter najavio je da će se ta banka, posle reorganizacije, koncentrisati na tržišta Austrije, Slovenije, Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine. On je za bečki Prese istakao da je potrebno više vremena za reorganizaciju banke, koja je krajem prošle godine nacionalizovana pošto joj je pretilo bankrotstvo. Prema planu poslovanja, banka će se povući iz Ukrajine, Makedonije, Mađarske, Bugarske i Nemačke, gde ima velike gubitke. Ako sve bude išlo po planu, prodaja oporavljene Hypo banke za pet godina trebalo bi da donese 1,5 do 1,6 milijardi evra, koliko je država investirala u njeno spasavanje.

U otplati najviše kasne mala i srednja preduzeća

Kašnjenje klijenata u otplati uzetih kredita na nivou celog bankarskog sektora uvećalo se tri puta u poslednje tri godine i trenutno iznosi 12 odsto, saopštio je direktor Sektora za rizik ProCredit banke Željko Petrović. On je upozorio da realna procena situacije pokazuje da će ta preduzeća imati problem sa nelikvidnošću, jer su sve veći zahtevi za reprogram kredita. Anketa koju je sprovela ProCredit pokazuje da polovina preduzeća u ovoj godini očekuje opštu nelikvidnost. Pad prihoda i prodaje očekuje njih 15 odsto, a 35 odsto procenjuje da će uticaj monopola i birokratizacije uticati na pad poslovanja.

KfW odobrava sredstava za vodovod u Leskovcu

Nemačka razvojna banka KfW u Srbiji saopštila je da će Leskovcu odobriti tri miliona evra za rešavanje problema vosodnabdevanja. Direktorka KFV banke u Beogradu Elke Helstern rekla je da je 30 odsto od tog iznosa donacija, a 70 odsto povoljan, subvencionisani kredit. Realizacija projekta će početi tokom juna. KFV sprovodi projekat vodosnabdevanje u osam opština u Srbiji, a od nedavno još u šest opština i gradova na jugu Srbije, za šta je ukupno izdvojeno 37 miliona evra.

Metals banka promenila ime

Novosadska Metals banka zvanično je promenila ima u Razvojna banka Vojvodine i sada će veći značaj pridavati finansiranju razvojnih i infrastrukturnih projekata u Vojvodini. Narodna banka Srbije je u oktobru 2008. godine uvela prinudnu upravu u Metals banku zbog lošeg finansijskog stanja prouzrokovanog krizom likvidnosti, koja je pogoršana u vreme dok je banka bila pod korektivnim merama centralne banke. Izvršno veće Vojvodine donelo je odluku da po okončaju privremenih mera Metals banka postane Razvojna banka pokrajine i ta banka je od jula 2009. godine u većinskom vlasništvu Vlade Vojvodine sa 61,9 odsto akcija banke.