Ne samo južna Evropa, već i cela EU, pliva u finansijskim problemima, a „grčki sindrom“ pretvorio se u evropsku pandemiju. Godinama se taj „virus“ nesmetano razvijao jer su na finansijskim tržištima grčki političari uspevali da stalnim uzimanjem novih kredita prikrivaju da je zemlja bankrotirala. Sada su učesnici na tom tržištu „preko noći“ izgubili poverenje u Grčku i povukli ručnu kočnicu.

Sve je više onih koji strahuju da bi kriza evra mogla dovesti u pitanje i opstanak EU, pre svega Evropske monetarne unije. Za Nemačku i Evropu to je „egzistencijalna kriza“, upozorila je nemačka kancelarka Angela Merkel. Ona je najavila da će nemačka vlada zahtevati izmenu Lisabonskog sporazuma, kako bi se uvele sankcije, uključujući privremeno oduzimanje prava glasa u organima EU, za sve zemlje koje uporno krše kriterijume o budžetskom deficitu.

Niko pouzdano ne zna koliko će dugo trajati kriza u Grčkoj i drugim ugroženim državama, a prema nekim procenama za gašenje požara u celoj zoni evra biće potrebno više od 2.200 milijardi dolara. Ove godine Grčkoj će biti potrebno još 53 milijarde, Italiji 393 milijarde, Belgiji 53 milijarde, a Francuskoj 454 milijarde dolara. Zbog toga Nemačka mora da deluje veoma brzo.

Grčkoj je pomoć odobrena u poslednjem trenutku, pre no što je kriza poverenja otišla predaleko i dokusurila evro na svetskom tržištu. Stabilizacioni paket EU i MMF-a od 750 milijardi evra spreman je i za buduća iskušenja, možda u Portugalu ili Španiji, koja je u poslednjem trenutku pripremila mere štednje.

„Krizu moramo da prebrodimo. Monetarna unija je sudbinska zajednica, a kriterijumi moraju da se ravnaju prema najjačima“, poručila je Angela Merkel.

 

S mnogo manje optimizma na budućnost evra i zone evra gleda Pol Voker, bivši predsednik Feda. On čak smatra da bi zbog grčke dužničke krize zona evra mogla da se raspadne. „Postoji veliki problem moguće dezintegracije zone evra“, tvrdi Volker.

Do dezintegracije bi moglo doći zbog sve izraženijih nesuglasica „jakih“ i „slabih“ članica EMU, a takav scenario oslabio bi celu EU i njen potencijal na globalnom tržištu. To širom otvara vrata za povratak, na početku krize „posrnulog“ američkog dolara, koji zbog krize u EU jača, a po nekim procenama bi do kraja godine mogao da dostigne vrednost evra, dok je pre samo dve godine odnos te dve valute bio 1:1,5 u korist evropske valute.

Osim ekonomskih konsekvenci, pad evra doveo je i do političke nestabilnosti u EU. Nemački mediji tvrde da je na poslednjem susretu lidera EU u Briselu, tokom rasprave o paketu pomoći za Grčku, francuski predsednik Nikola Sarkozi „lupao šakom o sto“, preteći da će Francuska izaći iz zone evra, a navodno je bio spreman da u pitanje dovede i tradicionalno dobre odnose s Nemačkom.

Američki ekonomista Nuriel Rubin ne smatra da je za lečenje grčkog sindroma propisan pravi lek. „Ne pomaže da se novac pumpa u jednu nesolventnu zemlju i da se istovremeno od nje traže stroge ekonomske mere. Izlaz sa dužničke staze veoma je tesan i ako Grčka poveća poreze i smanji izdatke to ne znači da će postati konkurentnija. Desiće se upravo suprotno, nezaposlenost će porasti, socijalni nemiri pojačati, a sve to negativno će uticati na nivo zaduženosti“, tvrdi Rubin.

Konačno, zbog krize, EU bi mogla znatno pojačati kritetijume za proširenje, pre svega sa stanovišta „ekonomske bezbednosti“.