Na zakonskim predlozima koji su zajedno izneli 1.279 stranica prihvaćenog teksta radilo se mesecima unazad a sve je ubrzala prošlogodišnja finansijska lomljava na legendarnom Wall Street-u koja je podnosioce predloga i uverila u potrebu njegove izrade. Opozicija izglasanom aktu je bila veoma tvrda i nju su činili praktično svi predstavnici Republikanaca u donjem domu američkog Kongresa ali čak i 27 pripadnika Demokratske partije iz čijih je redova i potekla inicijativa. Sam predsednik, Barak Obama, u svom izveštaju je istakao da je u pitanju akt koji će dati propozicije za mnogo jači i stabilniji finansijski sistem SAD.

Donetim aktom se predviđa ustanovljavanje međuagencijskog saveta čiji bi zadatak trebalo da predstavlja nadziranje sistemskog rizika u privredi, praćenje pa i obuzdavanje rizičnih aktivnosti poznatih hedž fondova ali i agencija za davanje kreditnog rejtinga te osnivanje nadzorne agencije za finansijske transakcije običnih aktera na berzama. Među ostalim merama uneta je i odredba o mnogo strožem kongresnom nadzoru nad Federalnom Rezervom čije su ustavne aktivnosti u SAD, inače, pod velikim znakom pitanja jer je ova institucija još davnih i ranih godina prethodnog veka praktično preuzela mnoge ingerencije najvišeg zakonodavnog tela Amerike.

Na ovakvu zakonodavnu inicijativu Obaminu administraciju ali i njegove Demokrate podstakla je nezavidna ekonomska situacija u kojoj se Amerika našla ali i kritike javnosti u vezi korišćenja javnih fondova za spas bez presedana najvećih privatnih banaka zemlje koje su halapljivim investiranjem i u bezglavoj trci za profitom bezobrazno prevršile sve moguće pisane i nepisane mere bankarskog opreza. Tome u prilog svedoči činjnica spasavanja novcem poreskih obveznika najglomaznijih finansijskih konglomerata kao što su AIG ili Citigroup. Njihovo eventualno urušavanje zapretilo je ne samo domaćem finansijskom sistemu već i globalnim finansijskim meridijanima. Istina je i da su se protiv sadašnjeg predloga reforme najviše borili lobiji banaka i kompanija sa Wall Street-a čiji su profiti sada dovedeni u veliku opasnost.

Borba oko sprovođenja tek nagoveštene reforme, naravno, ni izdaleka nije gotova jer pomenuti set zakonskih predloga mora proći i senatsku proceduru da bi potom bio izložen i dvopartijskom sučeljavanju ali i pokušaju izrade zajedničkog akta sa kojim bi tek potom trebalo izaći i pred samog predsednika, Baraka Obamu, čiji bi potpis pomenuti akt preveo u zakonsko rešenje. Međutim, već i sadašnje rešenje iz Predstavničkog doma doživelo je, u odnosu na prvobitni nacrt, niz izmena. Mnoge od njih su favorizovale poziciju bankarskog sektora a jedan od takvih amndmana je i odbijanje teksta nacrta po kome su stečajne sudije mogle određivati, odnosno menjati uslove otplate hipotekarnih zajmova pogođenih vlasnika kuća. Slična odredba je u martu izglasana u istom domu ali je potom potopljena u Senatu. Sa druge strane, inicijatori zakonskog predloga uspeli su da prođu sa ustanovljavanjem agencije za finansijsku zaštitu potrošača.

To samo govori kakve sve prepreke stoje da bi se sadašnja kriza u Americi prebrodila ali i koliko je finansijski lobi jak u američkom političkom sistemu. Otuda se i postavlja ključno pitanje da li će predsednik Barak Obama ali i Demokrati moći ovaj put sprovesti radikalne finansijske refome kakve je, na primer, tridesetih godina prošlog veka, izborio legendarni Frenklin Delano Ruzvelt. Istine radi, šanse su danas relativno manje jer je na jednoj strani finansijski establišment Amerike u međuvremenu narastao do divovskih razmera, dok je sa druge strane sva istina u tome da Amerika više nema tako snažne ličnosti na političkoj sceni koja bi mogla progurati tako osetljiva a preko potrebna rešenja. Ne radi SAD već i cele svetske ekonomije.