Mirjana Zakanji iz ProCredit banke je skrenula pažnju na veliku razliku obima kredita koji su u prvih devet meseci plasirani u privredu, 14 milijardi evra, i nivoa štednje, 5,3 milijardi evra. „Razliku između sredstava koji se dobijaju na domaćem tržištu i štednje i iznosa plasiranih kredita nadoknađujemo obraćanjem stranim bankama i državama kako bismo zatvorili svoje finansijske kontrukcije. To ukazjue na zavisnost našeg bankarskog sektora od stranog finansiranja“, rekla je ona.

Ona smatra da je neophodno promeniti promociju nedelje štednje. „Velika količina novca pristiže na štednju u banke u nedelji štednje, kada dolazi 30 odsto novca koji se prikupi tokom godine, a to je veliki sistemski rizik“, kaže ona.

„Najveća opasnost je u tome što umesto da edukujemo građane o značaju nedelje štednje liči na veliku zelenu pijacu i svi panično gledamo koja će banka izaći s kojom kamatom“, zaključila je Mirjana Zakanji.

Mirko Španović, član Izvršnog odbora Hypo Alpe Adria banke, kaže da su dva osnovna pitanja za bankare trenutno da li će biti ukinut porez na kamatu sledeće godine i kontradiktorne mere NBS-a i države. „Cilj monetrane politike je usmeren na smanjenje tražnje imajući u vidu visoku obaveznu rezervu, dok država stimuliše tražnju programima subvencionisanih kredita“, kaže on.

Španović je rekao da je šteta od milijardu evra, koliko je povučeno u poslednjem kvartalu 2008, uticala na povlačenje aktivnosti banaka iz daljih plasmana.

On je rekao da problem u bankarskom sektoru danas predstavljajuju otežano finansiranje iz inostranstva i kao posebno ozbiljan problem istakao tražnju kredita. Španović je ocenio da i klijenti manje traže kredite, pogotovo kad je reč i investicionim zajmovima, i dodao da smatra da je takav slučaj i u drugim bankama.

On je rekao da je primetan rast kratkoročnih plasmana jer su trenutno aktuelni krediti za likvidnost koji se uzimaju na godinu dana. „Ono što bi nama bankarima pomoglo jesu jasne indicije o porezu na dobit sledeće godine, da li će biti ukinut ili ne“, kaže on.