U poređenju sa zemljama Evropske unije i većinom zemalja centralne i istočne Evrope, učešće kredita u bruto domaćem proizvodu Srbije je niže, rekao je Marković. “Učešće kredita privrede čini oko 25 odsto, a stanovništva 14 odsto BDP-a, što znači ukupno učešće kredita Srbije u BDP-u oko 40 odsto”, kaže on.

Realan rast kredita od 2003. do 2009. u Srbiji je bio oko 33 odsto godišnje, od toga u sektoru privrede oko 17 odsto, a kod stanovništva 49 odsto. Marković je ukazao na to da valutna struktura kredita i depozita u Srbiji pokazuje da postoji visok nivo kredita i štednje plasiranih s valutnom klauzulom.

“Krediti privrede obuhvataju 62 odsto zajmova u devizama, dok pozajmice građanstvu čine 78 odsto kredita u devizama. Posledica toga je visok devizni rizik u zemlji, koji takođe utiče na visoke kamate na kredite”, kaže Marković.

 

Pad referentne stope nije dovoljan

Iako je referentna kamatna stopa smanjena na 10 odsto, kamate na dinarske kredite ostaju nepromenjene jer smanjenje referentne stope nije jedino što utiče na smanjenje kamatnih stopa na kredite. “Kamatna stopa na kredite zavisi od premije rizika, koji u periodu krize raste, a ona se povećava jer su rizici dužnika veći, a ujedno rastu i potencijalni rizici banaka”, kaže on.

Marković je rekao da je sve to dovelo do toga da se rast kredita u period krize značajno smanji.

On očekuje da će kamatna stopa na dinarske kredite padati ne samo zbog smanjenja refererentne stope, već zbog pada premije rizika potencijalnih korisnika kredita, na šta će uticati ekonomski oporavak zemlje.

Uticaj će imati i premija rizika zemlje, koja će, kako je ocenio, nastaviti da pada, pogotovo posle uspešnih pregovora s MMF-om.

Marković je ukazao na to da zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru, visoka nelikvidnost privrede i niska investiciona aktivnost mogu da rezultiraju nižim rastom kreditne aktivnosti.

“Iako učešće kredita u BDP-u još nije završeno, u narednim godinama se može očekivati rast kredita u Srbiji”, kaže Marković, ali ipak očekuje da će biti sporiji nego u periodu od 2003 do 2008.

Cilj NBS-a za 2010. jeste da inflacija bude šest plus-minus dva odsto i da se očekuje da će se inflacija početkom naredne godine kretati oko donje granice cilja, da bi se sredinom godine vratila na srednji nivo planiranog.

Na osnovu te projekcije, Monetarni odbor NBS-a procenjuje da je verovatnije da će referentna kamanta stopa u narednom periodu biti snižena nego da se neće menjati, rekao je on.

Prostor za ublažavanje monetarne politike postoji, imajući u vidu da je agregatna tražnja i dalje niska, a zarade u javnom u sektoru i penzije zamrznuti. Takođe, razlog za moguće ublažavanje monetarne politike jeste to što je država značajno usporila rast regulisanih cena i to što je devizni kurs stabilan, rekao je Marković.

On je rekao da referentna kamata u zoni evra, trenutno jedan odsto, može samo da raste.

Slavko Carić, presednik Izvršnog odbora Erste banke, istakao je da bankari željno iščekuju puštanje kreditne linije Evropske investicione banke, s kojom je ugovor sklopljen još u maju ove godine, a koja će omogućiti da se privrednci povoljnije zadužuju.

Mirko Španović, član Izvršnog odbora Hypo Alpe Adria banke, napomenuo je da, prema izveštaju Kreditnog biroa, ukupni plasmani privredi nisu pali u odnosu na prethodni period, nego su porasli, pogotovo imajući u vidu otežane uslove poslovanja u kojima su bankari odobravali te zajmove.

On je rekao da se bitno promenila struktura plasmana privredi i da su banke fokusirane na kratkoročne kredite, koji imaju zadatak da poboljšaju likvidnost privrede.