Posebno će biti pogođene štamaprije koje se isključivo finansiraju prodajom oglasa. Ekonomska kriza će najviše pogoditi novinske izdavače u razvijenim zemljama, gde će brojni časopisi prоditi periodiku izlaženja ili se prebaciti isključivo na internet.

Sa druge strane, ekonomska kriza bi mogla da doprinese porastu televizijskog oglašavanja. Naime, čak i u razvijenim zemljama potrošači će gledanje televizije sve češće odabirati umesto drugih, skupljih oblika zabave. Globalno gledajući, prosečni gledalac će u 2009. provesti pred malim ekranom 30 minuta nedeljno duže nego u prošloj godini. Tako će televizijski “beg od stvarnosti” u ovoj krizi odigrati sličnu ulogu kao filmovi u eri Velike depresije 1920-ih.

Troškovi veb-stranica specijalizovanih za sadržaje koje kreiraju korisnici mogli bi se popeti na preko 100 miliona dolara godišnje. Slično je i sa društvenim mrežama na internetu, koje će ove godine morati da ulože dodatne napore da ostvare prihode na osnovu svoje ogromne baze korisnika.

Internetom se širi novi tip nosioca malicioznog koda, takozvani malvertajsing. Ovo “maliciozno oglašavanje” obično se smešta na veb-stranice koje ni po čemu nisu sumnjive. No, samo jednim tipom malvertajsinga tokom prošle je godine zaraženo čak dva miliona korisnika interneta u SAD-u. Predviđa se da će ove godine stotine dobro posećenih veb-stranica biti zaraženo malicioznim oglasima koji kradu korisnikove podatke ili vode na štetne veb-stranice, što će imati učinak na milione korisnika interneta.

Prihodi od oglašavanja na mobilnim telefonima dosad su iznosili su svega 0,4 odsto ukupnih globalnih prihoda od oglašavanja, a marketinške kampanje namenjene korisnicima mobilnih telefona tretirale su se uglavnom kao nešto eksperimentalno. Ipak, udeo oglašavanja na mobilnim telefonima mogao bi se udvostručiti, budući da sve više marketinških kampanja koristiti upravo ovaj medij.