Prema uslovima tendera, koji je 9. aprila raspisalo Ministarstvo finansija, ponuđač mora biti investiciona banka svetskog renomea ili konzorcijum na čelu sa takvom bankom. Uz to, budući savetnik neće moći da bude niko ko u poslednje tri godine nije obavio bar jednu, najmanje 500 miliona evra vrednu transakciju telekomunikacionih preduzeća iz Evrope, sa Bliskog istoka ili iz Zajednice nezavisnih država.

Sporan „paket“ za prodaju

 

Bobo Ristić, partner investicione kuće EPIC kaže da su kriterijumi tendera veoma jaki i da na tenderu očekuje mali broj najvećih svetskih igrača, poput J.P. Morgana, Morgan Stanleya, Rothschild banke, Goldman Sachsa. U tu grupu spada i Raiffeisen Investment, koji je učestvovao u privatizacijama telekomunikacionih kompanija u BiH, Crnoj Gori i Bugarskoj.

Srđan Tanjga, stručnjak za ulaganja u zemlje u razvoju sa Wall Streeta smatra, sa druge strane da sve veće svetske investicione banke ispunjavaju te uslove. „Pet stotina miliona evra nije visok prag, a ako se kao ‘transakcija’ ne računa samo kupovina ili prodaja nego i izdavanje akcija ili obveznica, lista mogućih savetnika može biti vrlo dugačka“, kaže on za Ekonom:east.

Bez obzira na to koja investiciona banka bude izabrana za privatizacionog savetnika, ostaje pitanje kolika je njegova moć da promeni odluku Vlade, koja je na meti velikih kritika, ne zbog namere da se tender sprovede u dve faze, već da se proda „paket“ od 40 odsto Telekoma Srbija.

Tanjga kaže da uticaj budućeg savetnika na promenu te odluke ne zavisi toliko od snage savetnika i njegovih argumenata, koliko od same Vlade. „No, ako Vlada izabere savetnika sa velikim iskustvom u transakcijama telekomunikacionim kompanijama, trebalo bi da posluša njegov savet“, poručuje on. Većina stručnjaka smatra da će ponuda tačno 40 odsto kapitala Telekoma Srbija smanjiti broj potencijalno zainteresovanih kupaca, te da će zbog toga savetnik verovatno predložiti drugačiju opciju.

„Ako posle početnih razgovora ne bude bilo nekoliko interesenata, onda bi Vlada trebalo, u saradnji sa svojim savetnicima, da vidi šta treba da se promeni da bi se povećalo učešće na tenderu“, predlaže Tanjga.

I Ristić smatra da Vladina odluka, iako saopštena javnosti prilično odlučno, svakako nije definitivna i da se može očekivati da će privatizacioni savetnik, ako želi da postigne dobru cenu, predložiti prodaju 51 odsto državne kompanije. Osim, ako Vlada ne bude imala jak kontraargument da ostane prvi prvobitnoj odluci.

Savetnici u regionu

U regionu je većina bivših državnih monopolista u tom sektoru već privatizovana, s tim što je javna ponuda za privatizaciju Pošte i Telekoma Kosova otvorena do juna, dok bi pobednik trebalo da bude proglašen u avgustu ili septembru. Vlasti u Prištini su u novembru 2009. za privatizacione savetnike izabrale TelCo AG i Wolf Theiss iz Austrije, a pre nepunih mesec dana, na konferenciji za investitore učestvovali su Hrvatski Telekom, deo Deutsche Telekoma, Telekom Austrija, Orascom Telecom iz Egipta i britanski Cable and Wireless.

BH Telekom je još u državnom vlasništvu, a 2007. Vlada Republike Srpske prodala je 65 odsto državnog udela u Telekomu Srpske kompaniji Telekom Srbija za 646 miliona evra. Finansijski savetnik Agencije za privatizaciju bio je Raiffeisen Investment. Ista kompanija bila je privatizacioni savetnik i Vladi Crne Gore, kada je 2005. prodala 51,12 odsto Telecoma Montenegro za 114 miliona evra mađarskom Magyar Telekom, koji je u vlasništvu Deutsche Telekoma.

U Bugarskoj je 2004. prodato 65 odsto Telekoma kompaniji Viva Ventures, u vlasništvu kompanije Advent International, za 280 miliona evra. Tri godine kasnije kompanija je preprodata američkom AIG, koji je 90 odsto akcija platio 1,66 milijardi evra, a u toj transakciji finansijski savetnik AIG-a bio je Raiffeisen Investment. Kasnije, kada je AIG upao u probleme zbog globalne finansijske krize prodao je 65 odsto svog udela u bugarskom Telekomu engleskoj firmi Novator za 885 miliona funti. Drugi po veličini mobilni operator u Bugarskoj, Orbitel vlasništvo je Deutsche Telekoma.

Vlada Makedonije je prodala 51 odsto državnog Telekoma mađarskom konzorcijumu Matav za 708 miliona maraka, a sada je deo Magyar Telekoma.

Hrvatska je 1999. prodala 36 odsto državnog udela u Telekomu za 850 miliona dolara Deutsche Telekomu. Vladi u Zagrebu savetnik u toj transakciji bila je britanska investiciona banka Dresder Kleinwort Benson, danas Commerzbank. Vlada je 2001. nemačkoj kompaniji za 446 miliona dolara prodala dodatnih 16 odsto udela, čime je postala većinski vlasnik THT-a.

Vlada Rumunije je 1998. prodala 35 odsto RomTelecoma grčkoj kompaniji OTE za 675 miliona dolara. Iako se pokrenula priča o korupciji tokom te privatizacije, slučaj nije isteran do kraja, a OTE je ubrzo kupio dodatnih 18 odsto i postao većinski vlasnik RomTelecoma.