“Na planu se dosta radi, ali će za konačnu verziju biti potrebno nekoliko meseci. Sadrži elemente kao što su pitanja reformisanja privrede, ustavnog uređenja, korišćenja resursa i druge”, pojasnio je premijer. Ni drugi sagovornici Ekonom:easta koji tvrde da se plan “negde uveliko krčka” nisu želeli da komentarišu njegov sadržaj. Da li to znači da taj program oporavka zemlje ima tretman “strogo poverljivog dokumenta” ili zapravo i ne postoji, pa se njegovim navodnim skrivanjem od očiju javnosti sigurnim koracima ulazi u predizbornu kampanju?

Imajući u vidu da srpske vlasti najavljuju kako će “prepisati” deo evropskih planova za oporavak do 2020, reklo bi se da je istina negde između.

I dok Tadićev program ima skoro status državne tajne, Ekonom:east magazin saznaje da paralelno jedna radna grupa, sastavljena od stručnjaka Ekonomskog instituta, saradnika MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) i FREN-a (Fond za razvoj ekonomske nauke), uz podršku USAID-a, priprema postkrizni plan ekonomskog razvoja.

Cilj ovog dokumenta, koji će biti prosleđen i Vladi Srbije, je da se procene moguće stope rasta u industriji, poljoprivredi, spoljnoj trgovini i ostalim sektorima, kao i da se jasno ustanovi pod kojim uslovima može da se ubrza privredni rast u Srbiji i pređe na novi model privrednog rasta, koji će, umesto na tekućoj potrošnji, biti baziran na investicijama i izvozu.

Ima li kraja

“Ono što su bila predizborna obećanja Demokratske stranke jeste suština onoga što je strateški plan 2020.“ Ovako Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju objašnjava sadržaj najavljene agende. „Činjenica je da je DS u kampanji obećavala da će vlada postaviti temelje takve razvojne politike koja će sa jedne strane omogućiti završetak projekata koji su započeti, a nikada nisu završeni, koji će zaokružiti infrastrukturne projekte kao osnovu za ekonomski razvoj. Postoje stvari koje su započinjane mnogo puta, u nekim periodima se kratkotrajno na njima istrajavalo a onda se na njih zaboravljalo“, priča za Ekonom:east Kolundžija.

Ona navodi da najavljeni plan oporavka ipak nikako nije u sklopu predizbornih obećanja demokrata, jer je od presudnog značaja postaviti put kojim će se istrajavati u dugoročnim strateškim projektima kao što su autoputevi, železnica, navodnjavanje. „Zato je jako bitno da ta strategija razvoja Srbije ne bude predmet partijskog nadmetanja“, dodaje Kolundžija.

Da nije reč o partijskom dokumentu, tvrde i u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. „U ovom trenutku je Vlada koncentrisana na kratkoročni plan izlaska iz krize, koji se dopunjuje kako se situacija menja. Paralelno se radi na dugoročnoj strategiji jer je potrebno napraviti bazični konsenzus kuda ovo društvo treba da ide za 20 godina“, navodi Ekonomistov sagovornik iz Ministarstva ekonomije koji je želeo da ostane anoniman.

Mada veći deo stručne javnosti procenjuje da je osnovni zadatak najavljenog plana političke prirode ne bi li se privukao još koji birač, ima i onih koji su mišljenja da se nacionalni dokument donosi iz drugog razloga. Sociolog Vladimir Vuletić kaže da se agenda donosi ne bi li se brojne međunarodne finansijske institucije ubedile da postoji jasna vizija kojim putem bi Srbija trebalo da se kreće naredne dve decenije.

Uskakanje u evropski voz

Zanemare li se politički motivi, pojedini sagovornici Ekonom:east magazina procenjuju da se iza navodnog Tadićevog plana za izlazak iz krize krije namera državnog vrha da Srbija „uskoči“ u „evropski voz“ i da zapravo svoju strategiju razvoja, pa samim tim i prioritete za narednu deceniju u što većoj meri uskladi sa Agendom Evropa 2020. Cilj bi trebalo da bude da Srbija u narednom periodu obezbedi više novca iz pretpristupnih fondova EU. Pogotovo što se ispostavilo da ni Hrvatska, koja je na putu ka Briselu odmakla mnogo više od Srbije nije baš umela da iskoristi sve što joj je bilo na raspolaganju.

 

Pogleda li se načas u Evropsku agendu, cilj evropskih krojača oporavka je u postepenom smanjivanju državnih podsticaja dok se ne uoče znaci potpunog ekonomskog oporavka. U planu se navodi da su jedno vreme države morale pomagati finansijskom sektoru i privredi, ali da bi ubuduće trebalo težiti smanjenju javnog duga. Što se poreske politike tiče, poresko opterećenje sa rada bi trebalo preneti na energiju i ekološke takse. Stanje u budžetima i njihova održivost idu ruku podruku sa važnim strukturnim reformama penzijskog sistema, zdravstvene i socijalne zaštite i obrazovanja. Politika javnih nabavki treba da obezbedi efikasnu upotrebu državnih para, a tržište javnih nabavki mora biti otvoreno za sve unutar EU, navodi se u Agendi Evropa 2020.

Iako niko ne spori da je i Srbiji potreban novi model rasta, malo je onih koji bi se uhvatili u koštac sa nepopularnim merama, naročito u trenutku kada se bliže izbori. Još kada je počela kriza ekonomisti su upozoravali da se mora promeniti struktura izvoza i smanjiti javna potrošnja. Bivši guverner NBS Radovan Jelašić je pre nekoliko dana upozorio da je neophodna hitna izmena modela ekonomskog rasta.

“Pre krize imali smo rast BDP-a koji je zasnovan na domaćoj tražnji, stranim direktnim investicijama, zaduživanju u inostranstvu, povećanim javnim rashodima. Tokom krize zamrzli smo zarade i penzije, uz znatno povećanje javnog duga i postavlja se pitanje kako dalje“, rekao je Jelašić. On je rekao da je na srednji i dugi rok neophodno povećanje izvoza, zašta su između ostalog potrebne strane direktne investicije kao i restrukturiranje javnih preduzeća.

Kad zakaže resavska škola

Ako i sama vlast priznaje da su „mnoge stvari u Srbiji započinjane mnogo puta, da bi se ubrzo zaboravile“, postavlja se pitanje kako će običan građanin poverovati da će do 2020. godine zemlja kontinuirano ići ka ciljevima koji se već sada proklamuju. Ko će čaršiju ubediti da će u narednih deset godina biti završeni pojedini infrastrukturni projekti, kada samo u protekle dve godine ni znatno jednostavnija giljotina propisa nije daleko odmakla od početka? Nije jasno ni kakva bi garancija jednom stranom investitoru mogla biti Strategija 2020, koja se poziva na evropsku agendu, ako taj isti investitor na sopstvenoj koži oseti manjkavosti srpskog pravosudnog sistema.

Uostalom, ako je vladajućoj garnituri u Nemanjinoj i stalo do evropskog mišljenja, postavlja se pitanje zašto je zakazala „resavska škola“ kada je rađena reforma pravosuđa, pa poslednjih dana stižu kritike predsednika Evropske komisije Žoze Manuel Baroza koji navodi da je postupak reizbora pokazao značajne nedostatke u pogledu sastava i nezavisnosti Visokog saveta sudstva i državnog veća tužilaca. Pri tome, pravosudni sistem slovi za jednog od ključnih prioriteta srpsko-evropskog partnerstva.

Da li zato što mediji sve žustrije kritikuju način na koji je postavljen domaći parlamentarni sistem, ali premijer Cvetković je najavio kako će sastavni deo nacionalnog plana biti i reforma ustavnog poretka. Ako već i postoji neka vrsta reformsko-programskog okvira za sve segmente društva, logično bi bilo da se i ustavna pitanja uključe u tu celinu, procenjuju za Ekonom:east stručnjaci koji se bave pravom. Stevan Lilić, predsednik udruženja Pravnici za demokratiju kaže da bi se na taj način otvorilo pitanje revizije sadašnjeg ustava koji je po mnogim osnovama već zreo za promenu, iako je donet pre samo tri godine.

„Počevši od pitanja regionalizacije, do uređenja parlamentarnog sistema koji je posebno vezan za imperativne mandate poslanika, odnosno prakse da partije raspolažu poslaničkim mandatima u Skupštini što je u javnosti izazvalo kritike da Srbija ide ka partijskoj državi“, priča Lilić za Ekonom:east. On dodaje da bi se promenom Ustava otvorilo i pitanje Kosova jer je ova južna pokrajina i u preambuli najvišeg pravnog akta regulisana na jedan način, dok politička i društvena realnost ne govori u prilog ustavnog uređenja.

Sudeći bar po dosadašnjem iskustvu, malo je verovatno da bi i samo ovaj „ustavni“ segment sveobuhvatne reforme mogao da se konkretizuje u narednih nekoliko meseci. Da nije tako, ne bi proteklo više od godinu dana otkako je predsednik Srbije najavio promenu Ustava, a da javnost još uvek niko nije obavestio da se u ovom sizifovskom poslu odmaklo bar jedan korak.