Inflacija će u prvoj polovini 2010. kretati oko donje granice ciljnog raspona, da bi se potom približila centralnoj vrednosti, a cilj NBS-a za kraj 2010. je inflacija od šest plus-minus dva odsto, izjavio je viceguverner NBS-a Bojan Marković.

Inflacija je u trećem tromesečju bila u padu, pre svega zbog pada cene poljoprivrednih proizvoda. Dezinflaciji su doprineli i usporenje rasta regulisanih cena i niža bazna inflacija, saopštio je Marković.

On je rekao da se očekuje da će u četvrtom tromesečju ove godine rast cena biti oko 1,2 odsto, pre svega zbog očekivanog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda od oko 9,4 odsto,

Prema njegovim rečima, najveći rizik za ostvarenje projektovane inflacije je poskupljenje naftnih derivata i mogućnost ranijeg poskupljenja cigareta.

Marković je istakao da ključni dezinflatorni faktor na srednji rok predstavlja niska domaća tražnja, pošto je investiciona aktivnost države i privrede niska, dok su zarade u javnom sektoru i penzije zamrznute.

Kurs dinara je stabilan i pored smanjenja referentne kamatne stope i povećanja dinarske likvidnosti, ćemu su doprineli i pregovori s MMF-om.

U narednom periodu je verovatnije smanjenje referentne kamatne stope nego njeno zadržavanje na sadašnjem nivou od 10 odsto, procenio je Marković.

Kako je kazao, ekonomska aktivnost je u toku trećeg tromesečja iskazala blagi oporavak i BDP je imao rast prvi put nakon godinu dana, 4,1 odsto. Industrijska proizvodnja je ostvarila rast i to zahvaljući obnavljanju proizvodnje u crnoj metalurgiji.

Očekuje se rast u četvrtom kvartalu od jedan odsto, zahvaljući saobraćaju i prerađivačkoj industriji.

Pad BDP-a u 2009. se procenjuje na oko 2,8 odsto, što je blaže nego prethodno očekivane projekcije, kazao je viceguverner.

Marković je napomenuo da se za 2010. procenjuje realan rast BDP-a na 1,5 odsto. Najveći doprinos rastu ekonomske aktivnosti imaće investiciona aktivnost, dok će finalna potrošnja i dalje imate negativan doprinos.

Marković je kazao i da su plasmani banaka i dalje usmereni u hartije od vrednosti, a plasmani privredi i stanovništvu beleže skromno povećanje.

Štednja građana vraća se u bankarski sistem i samo u prvih 13 dana novembra, tokom Nedelje štednje, povećana je za 333 miliona evra.