Država ne prodaje preduzeća na pravi način - ili izabere loš model prodaje, ili loše vreme, ili čitav proces bude trapavo urađen. Veliki broj privatizacija u Srbiji završen je skandalom, blamažom ili apstinencijom „velikih igrača". Nemali broj privatizacija okončan je pod senkom sumnje ili uz teške muke, odustajanja, menjanja pravila igre... „Knjaz Miloš„, RTB Bor, DDOR Novi Sad, cementare, „Ju-Es Stil", JRB, pa i poslednja privatizacija „Geneksove" imovine, nisu prošli do kraja kako treba, ili kako je očekivano.

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da je Agencija za privatizaciju glavni krivac što su mnogobrojne privatizacije u Srbiji obojene aferama, skandalima i uvredama. I to ga ne čudi, jer je zakonska odredba, po kojoj Agencija ujedno i sprovodi i kontroliše privatizaciju, potpuno nelogična, jer je te dve stvari trebalo razdvojiti. Kovačević za Biznis ocenjuje da je problem i u tome što su svi naši organi vlasti vrlo netransparentni, pa se zapravo i ne zna šta se tačno događa sa određenom privatizacijom.

- Agencija treba da ima dvostruku ulogu. Jednu, poslovnu i drugu, da striktno sprovodi propise. Kod privatizacija treba da postoji taj spoj. Kada dođe do problema, Agencija se ponaša izuzetno neposlovno, pa tako imamo previše raskinutih ugovora - kaže Kovačević i dodaje da bi taj segment morao pod hitno da se promeni.

Kovačević kaže da član 41 a, uveden poslednjom izmenom zakona o privatizaciji, a da Agencija može da raskine ugovor kad god proceni da postoji kršenje zakona i o tome obavestiti drugu stranu. A istovremeno, ako se na taj način raskine ugovor, Agencija nema nikakve obaveze prema kupcu. Ističe da je takva odredba u suprotnosti sa Zakonom o obligacijama i drugim zakonima koji predviđaju da prvenstveno treba da se utvrdi u kojoj meri je ugovor prekršen.

- Kod raskida ugovora, i jedna i druga strana treba da vrate ono što su dale, a treba i da se utvrdi ko je kome naneo štetu. Odnos između Agencije i kupca je kod nas neravnopravan. Spornu odredbu bi trebalo da ispita i Ustavni sud - procenjuje Kovačević.

On kaže da bi se opravdanje za loše privatizacije pre moglo naći u privatizacionim savetnicima. Ali, i tu je Agencija glavni krivac.

- Kriva je, jer raspisuje konkurs, bira savetnike, sa njima zaključuje ugovore i dovršava postupak. I ukoliko izabere lošeg savetnika, odgovornost je na njoj. Paradoks je i da većina savetnika praktično prepisuje iz prethodnih ugovora, a gotovo svi ugovori, postupci i dokumentacija su isti. Nažalost, i pored toga, radi se površno - objašnjava Kovačević.

Dušan Belanović, direktor informativne službe Agencije za privatizaciju, kaže da će privatizacija društvenih preduzeća biti završena do kraja ove godine. Napominje da zakon nalaže da poslednja privatizacija preduzeća započne do kraja 2008, odnosno da objave prospekta preduzeća koje se privatizuje, što znači da se ona kasnije može nastaviti i u 2009. godini.

- Naravno da ostaje gorak ukus u ustima kada znamo da se taj proces produžava, ali najbitnije je da sve uradimo kako treba, da ne zbrzamo. Kad se objavi prospekt, sledi procedura angažovanja privatizacionog savetnika. Sam tenderski postupak ima svoj limit, tako da to neće predugo trajati. U narednom periodu mesečno ćemo objavljivati 60 aukcija za prodaju preduzeća i oko desetak tenderskih prodaja. Očekujemo da do kraja leta objavimo sve tendere koji su nam ostali - objašnjava Belanović.

On kaže da za burne privatizacije, praćene velim polemikama, krivca - nema.

- Privatizacija u Srbiji nije doživela fijasko. Neki kažu da su u pitanju političke prilike, a drugi da je cena - ocenjuje Belanović.

On ističe da cenu za preduzeća daje Agencija za privatizaciju na preporuku privatizacionog savetnika.

- Nije nikakvo zlo što će neko preduzeće biti prodato za nekoliko meseci. Zar je bolje da smo ga prodali po nižoj ceni? Niko nije kriv. Podsetiću vas da se početna cena mora da bude 20 do 50 odsto od procenjene vrednosti - objašnjava Belanović.

Koliko koštaju savetnici

Srbija na angažovanje privatizacionih savetnika godišnje troši milione evra. Prema nezvaničnim informacija Biznisa, američka konsultantska firma „Luis Berger" svoje usluge prilikom sklapanja koncesije za put Horgoš-Požega naplatila je milion evra. Na tenderu za izbor privatizacionog savetnika za Naftnu industriju Srbije posao je dobio konzorcijum ‘'Meril Linča" i „Rajfajzen investmenta", koji je ponudio najnižu cenu i za svoje usluge zatražio fiksnu naknadu u iznosu od 900.000 evra i 1,2 odsto od naknade za uspešno obavljen posao.