Slovenci ne žele da inostrani kupac postane vlasnik „Merkatora", jer smatraju da bi na taj način njegovi postojeći, domaći dobavljači, ostali bez posla. Deo slovenačke javnosti tvrdi da bi najbolje bilo da država ponovo otkupi deo „Merkatora" koji je prodala 2005. godine, kako bi kasnije na transparentan način napravila njegovu vlasničku strukturu. Međutim, ima i onih koji kažu da bi podržavljenje „Merkatora" bio pogrešan potez.

Broker Brokerske kuće „KD investments" Žiga Hijeng objašnjava da se Slovenci protive prodaji „Merkatora" inostranom trgovinskom lancu, jer se njegovi postojeći dobavljači boje da će ostati bez posla.

- „Merkator" 50 odsto robe dobija od slovenačkih proizvođača. U slučaju da bude prodat bilo kom stranom partneru, nema veze da li je to „Delta", „Kerfur" ili „Agrokor", oni se boje da će ostati bez posla. Misle da će oni dovesti svoje dobavljače, da će prerađivačka industrija sigurno trpeti, da će biti smanjen broj zaposlenih. Zato je i nastala velika panika - objašnjava Hijeng.

On dodaje da u Sloveniji ima domaćih interesenata za kupovinu „Merkatora", međutim, trenutno nemaju novca za jednu takvu investiciju.

- Njegovo preuzimanje koštalo bi oko milijardu do milijardu i po evra. Niko od domaćih interesenata sada, u uslovima svetske finansijske krize, nema taj novac - kaže on.

Hijeng podseća da je 2005. godine država prodala „Merkator" po znatno manjoj ceni od predviđene i naglašava da njegovi sadašnji vlasnici posluju sa velikim gubicima.

- Još onda je bio pritisak da se „Merkator" proda domaćim kupcima. Zbog toga su akcije te kompanije prodate slovenačkim firmama po znatno nižoj ceni. Problem nastaje kada novi vlasnici vremenom ulaze i u druge poslove, zbog čega se zadužuju. Rezultat toga je da su vlasnici „Merkatora" danas u minusu, posluju sa veoma velikim gubicima, koje tek sada ne mogu da pokriju zbog krize. Kako bi se rešili dugova, „Pivovarna Laško" i „Infond" hoće da ga prodaju - ispričao je Hijeng.

Ladislav Kaluža, sekretar Sindikata radnika u trgovini Slovenije, takođe kaže da „Merkator" ima finansijskih problema, ali ipak smatra da on ne treba da ode u tuđe ruke.

- Mi nemamo novca, ali mislim da ih nemaju ni inostrani trgovinski lanci. Priča se da oni hoće da ga kupe na kredit, a mi to nećemo da dozvolimo. Mi smo protiv ovog čina prodaje. Ne želimo da naši proizvođači budu izbačeni sa polica „Merkatora" - kaže Kaluža.

On pretpostavlja, da se presedan, koji je najavio premijer Janez Janša, odnosi na državu, odnosno na to da će ga ona kupiti.

- Trenutno, to bi bilo sasvim u redu. Kasnije, kad se strasti smire, a i kriza, bilo bi lepo na transparentan način napraviti vlasničku strukturu „Merkatora", sačinjenu od vlasnika odnosno države, dobavljača, pa i inostranih kupaca - smatra Kaluža.

Međutim, deo slovenačkih medija tvrdi da „Merkator" dugoročno ne može da spase slovenačku prehrambenu industriju. Oni navode da u tom industrijskom sektoru nema nikakvog razvoja, da nema prodora na evropska tržišta, a da je godinama unazad, malo po malo izgubljen deo slovenačkog i tržišta u jugoistočnoj Evropi.

Bahati vlasnici

- „Pivovarna Laško" je slab vlasnik slovenačke prehrambeno-prerađivačke industrije i trgovine. „Radenska", „Union" i „Fruktal" su bile regionalno prepoznatljive solidne robne marke proizvoda, koje bi po kvalitetu mogle da se svrstaju u gornji srednji evropski razred - pišu „Finance", prenoseći tvrdnje stručnjaka. Posle preuzimanja postalo je jasno da „Laško" nema nikakav pravi razvojni koncept u prehrambenoj industriji.

- I sada je kriza, kada nedostaje novca i kada nema ništa lakše nego da se od države zahteva da otkupi tržišne udele trgovaca, jer nećemo dozvoliti, da slovenačka prodavnica ode u ruke strancima koji će otpuštati radnike i sa polica baciti slovenačke prehrambene proizvode - pišu Finance.

Slovenački mediji navode da balkanska braća i takmaci „Merkatora" - „Delta" i „Konzum" takođe iza sebe nemaju jaku prehrambenu industriju. Koji god od njih da pridobije „Merkator", tvrde oni, lakše bi se suprotstavili daljem prodoru nemačkih i francuskih lanaca, kao što su bez velikih teškoća kompenzovali učinke manjih turskih, grčkih i italijanskih trgovačkih sistema.

- Moguće je da bi potencijalni strani vlasnik zatvorio vrata slovenačkim proizvođačima i da ne bi pili mleko Ljubljanskih mlekara ili jeli pršutu iz Mipa sa hlebom jednog od slovenačkih pekara. Današnja slovenačka prehrambena industrija će teško preživeti bez ozbiljnih promena. Mesna i mlekarska industrija su na ivici preživljavanja zbog nepripremljenosti za ulazak u EU i neracionalnih investicija - prenose „Finance".

Nekonkurentni

- Slično je i sa vinarstvom, pekari stoje malo bolje, industriju prerađenih proizvoda slovenački vlasnici u velikom delu su već zatvorili. Sudbina industrije je u bilo kojem scenariju u problemu, jer slovenački vlasnici prehrambene industrije ili prodaju, kao u slučaju Droge-Kolinske, ili crpe postojeće resurse. Samo retki ulažu u razvoj i to uspešno. Visoki i skoro nenormalno visoki udeli na domaćem tržištu, nisu održivi na duži rok.

- Argument, da bi država sa otkupom akcija „Merkatora" morala osigurati slovenačku prehrambenu industriju dosta je opasan iz načelnih razloga. Spretno vođena medijska argumentacija „Laščana" je eksperiment isiljavanja države, da spase lokalnog kapitalistu, koji je do tržišne premoći došao uz trikove i političke veze. Ako bi nova vlada tu popustila, praktično joj ne bi više bilo pomoći. Sloveniju bi to konačno potisnulo nazad u tranziciju i to bi bio očigledan znak, da je razvoj demokratije i tržišne privrede zastao. Nema cene, koju bi država smela da plati za takvo uzimanje poreskih obveznika za taoce. Tu nema viših interesa, bez obzira na teškoće, koje bi mogle da se pojave. Treba učiniti sve da institucije, koje garantuju normalno poslovanje tržišnih mehanizama, to i urade. Treba ulagati u razvoj i iskorišćavanje potencijala prehrambene industrije. Država bi mogla da pomogne da se potraže strateški vlasnici, a nikako se ne sme vraćati u vlasništvo „Merkatora". Na tom prvom testu vlada će ili pasti ili opstati - prenose „Finance".