Sto godina General Motorsa
Sadašnjica pod teretom neizvesne perspektive
26. septembar 2008. | 08:42
Izvor: EMportal
Grad: Flint
Autor: Zdravko L. Dragaš
Teško da je General Motors mogao izabrati nepovoljniji trenutak za proslavu stogodišnjice postojanja. U vreme kada se američke finansije i cela ekonomija našle pod žestokim stresom, daleko od dobrog stoje i stvari za giganta američke i svetske automobilske industrije.
General Motors je osnovan 1908. u Flintu, u državi Mičigen. Još kao početnik GM je važio za velikog inovatora, a bila je to mladost i cele automobilske industrije, u kojoj je GM sjao punim sjajem predvodnika revolucije na četiri točka.
Samo četiri godine po osnovanju, u kompaniji je napravljen prvi električni auto-starter. Kompanija je posle toga postala poznata i po rešenju nezavisnog prednjeg vešanja, motorima V12 i V16, rebrima na cilindru za hlađenje vazduhom, preklopnicima za usmeravanje toplog ili hladnog vazduha, na kraju po legendarnim modelima kao što su cadilak i chevrolet. Poslednjih godina General Motors sve više dolazi na stupce štampe kao kompanija koja zastajkuje, ne samo u tehničkom, već u komercijalnom smislu. Njen veliki neuspeh je vezan za uporno nastojanje na polusportskim verzijama i džipovima koji gutaju ogromne količine goriva, zbog čega je postao veliki stradalnik ne samo na stranim tržištima već u SAD, gde ga uveliko prevazilaze japanski modeli podobnijih i gorivno daleko efikasnijih varijanti.
U par mahova, proteklih meseci i godina gubio je da bi opet preuzimao vodeću poziciju najveće auto-kompanije na svetu. Najveći konkurent mu je Toyota. GM je dobio neugledan imidž kompanije koja je, doduše, nekada određivala svetski trend modela, ali i tehnoloških rešenja, da bi sada bila firma koja se prilagođava uspešnijima od sebe, od lidera se pretvorila u sledbenika. Ne baš privlačna pozicija u godini obeležavanja stogodišnjice postojanja. No, nevolje kompanije nisu nastale nedavno, vezane su za sedamdesete godine prošlog vekla, i to za nastanak prve naftne krize, 1974, kada je počeo polako da se krnji njen do tada neprikosnoven tržišni udeo. Tada je počeo da se krnji i njen profit, a nastali su problemi i kod najobičnijeg planiranja produkcije.
U svemu tome daleko su ih nadmađili Japanci, ali i drugi azijski predvodnici. Ali i ne samo oni. U modi su tada bile i verzije susednih konkurenata kao Chryslerov Voyager miniven iz 1983, ili Fordov Explorer, prvi porodični džip, 10 godina kasnije. General Motors jedva da je mogao pratiti te trendove. I javno poverenje je polako počelo da se povlači. A čak i kada su imali dobra rešenja ona su nailazila u, reklo bi se, nevreme. Na primer, revolucionarni model EV 1 mogao je po svim procenama kompaniji još 1996. doneti veliku prednost, ali se pokazalo da je ta verzija električnog automobila bila daleko ispred vremena. Sadašnje, pak, teškoće automobilski analitičari pripisuju u većoj meri nedostatku dovoljno široke game modela kojima bi GM mogao konkurisati ostalima. Još je i nekako išlo dok su se relativno dobro prodavale polusportske verzije i teretni program, ali kada je potražnja za njima, zbog naraslih cena goriva, počela naglo da malaksava, nastali su nerešivi problemi za veliku kompaniju.
Čini se da kompanija u Evropi prolazi daleko bolje. Sa svojim Opelom, GM kao da uspeva da istisne konkurente u segmentu malih i gorivno efikasnih modela automobila. Već za narednu godinu gaje se dobro zasnovane ambicije da bi se s Chevrolet Voltom, automobilom na električni pogon, mogao napraviti značajan preokret, tamo gde je EV 1 zakazao.
Komentari (0)
Unesite tekst komentara: