"Ako se sistem ne prilagodi putem smanjenja rashoda, povećanjem prihoda ili kombinacijom te dve mere, onda će sve to umesto njih odraditi kurs, kao što se krajem prošle godine desilo. Rast penzija od 10 odsto ništa ne vredi ako penzionerima to neko sutra izvuče iz džepa putem inflacije. Ponekad manje vredi više jer ako manje podignete zarade, ali ne stvarate inflaciju, onda imate veće realne zarade", naglasio je Jelašić.

Uz procenu da će ove godine deficit u konsolidovanom bilansu javne potrošnje dostići 130 milijardi dinara, Jelašić je istakao da je Srbija sebi već do sada okačila o vrat kamen od 80 milijardi dinara javnog duga, koji će morati da se vrati, s kamatama.

"U Istanbulu smo od predstavnika MMF-a čuli ono što već napamet znamo. MMF prihvata argumentaciju da se budžet uskladi putem smanjenja rashoda, ali to mora da se sprovede na dugoročno održivom nivou. Deficit od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda nije uklesan u kamen, sve zavisi od kvaliteta programa. Da je deficit pet odsto, ali recimo zbog toga što se novac koristi za gradnju Koridora 10 ili hidroelektrane, još bi nas i pohvalili. Međutim, mi uvek štedimo na investicijama", kaže Jelašić.

On je upozorio da od dogovora s MMF-om direktno zavisi i to da li će Srbija za finansiranje budžetskog deficita moći da računa na 100 miliona evra od Evropske komisije i 250 miliona dolara od Svetske banke.

"Posle odlaganja dogovora s MMF-om, u avgustu, nijedna banka nije dovela u pitanje sprovođenje Bečke inicijative. Postoji, dakle, samo teoretska mogućnost da se to desi jer ćemo se s MMF-om, nadam se, dogovoriti. Ako ne sad, onda za dva ili tri meseca", rekao je guverner.

On očekuje da će inflacija ove godine biti manja od osam odsto. Zato, poručio je, ako Vlada planira da u dogledno vreme podiže neke regulisane cene, bilo bi dobro da makar deo tih usluga poskupi do kraja godine. To bi kasnije omogućilo veću stabilnost kursa i pružilo priliku NBS-a da agresivnije smanji referentnu kamatnu stopu, objasnio je Jelašić.